Пуштање система у рад почиње од испитане и обележене опреме, а за циљ има потпуно испрограмиран и подешен систем који складно и проверено функционише са осталом опремом у мрежи.

Следећи кораци се обављају приликом пуштања система у рад:

• почетно програмирање и подешавање система у складу са захтевима корисника,
• завршно програмирање и подешавање система у циљу складног рада са опремом у окружењу, што може да захтева и анализу рада те опреме,
• испитивање међусобног рада са опремом у околној мрежи,
• утврђивање и по могућности отклањање евентуалних проблема у раду система са опремом у околној мрежи,
• додатно обележавање опреме,
• испитивање по програму примопредајног испитивања (енг. Acceptance Testing) и израда одговарајућег извештаја,
• рад са надлежним техничким комисијама у складу са националним прописима у циљу добијања одговарајућих потврда, дозвола или сертификата.

Програмирање и подешавање

Програмирање и подешавање система је подељено у два корака, први који се односи на захтеве корисника и други који се односи на складан рад са околном опремом. Први корак би требало да буде већи део посла и ради се код произвођача, као део припреме за пуштање у рад. Стручњаци ГВС-а који обављају пуштање у рад припремају почетну базу података пре него што крену на терен. Ако су захтеви корисника потпуни и свеобухватни, овако урађена база података не би требало да се на терену дорађује. Међутим, у пракси се показује да, најчешће из чисто оперативних разлога, захтеви корисника најчешће нису потпуни или да се корисник одлучује за одређене измене у време од достављања захтева за почетну базу података до почетка радова на пуштању система у рад. Дешава се и да наручилац није довољно упознат са карактеристикама околне опреме, па неке податке не може да достави. Зато је предвиђен део програмирања и подешавања који се ради на терену, уз непосредан увид стручњака у стање на терену.

Међусобни рад са околном опремом

Испитивање међусобног рада са околном опремом не може да се обави без сарадње особља које послужује ту опрему. За сваку врсту везе са околном опремом постоји подразумевани програм испитивања који се остварује у мери у којој може да се оствари сарадња са послужиоцима те опреме.

Најважнија ставка код пуштања у рад је отклањање евентуалних проблема у раду са околном опремом. Проблеми се обично јављају код везе са системима ранијих генерација и технологија и специјализованом опремом за прилагођење, али чак и ако је опрема новијег датума и потпуно у складу са међународним препорукама и стандардима, постоји могућност несагласности услед различитог тумачења препорука или извођења по различитим верзијама препорука, на пример пре и после допуне неке препоруке.

Задатак особља је да проблеме открије и анализира и отклони, уколико проблем може да се реши само програмирањем ГВС-ове опреме. Уколико проблем може да се реши програмирањем система тако да се изађе из граница које су утврђене међународним или националним прописима, то може само уз налог наручиоца. Уколико проблем не може да се реши само програмирањем система СРЦЕ, неопходна је сарадња послужилаца околне опреме.

Обележавање

Обележавање опреме приликом монтаже је прописано упутством за монтажу система и пројектом. Обележавање се односи претежно на сам систем и на физичке везе до опреме унутар објекта. То обележавање је једнократно, јер су измене које се односе на радове који се обављају приликом монтаже ретке и, ако су иоле озбиљније, захтевају измене у пројекту. Показује се да поред тог, "физичког", обележавања опреме постоји потреба за обележавањем које се односи на више, "логичке" нивое повезивања. Ова врста обележавања се ради приликом пуштања система у рад и по жељи наручиоца.

Примопредајно испитивање

Примопредајно испитивање (енг. Acceptance Test) обављају заједно представници наручиоца и стручњак који је обављао радове на пуштању система у рад. Први корак је израда програма примопредајног испитивања који одговара тој поставци система. По успешном примопредајном испитивању сматра се да је пуштање у рад система завршено. Уколико се приликом примопредајног испитивања утврди да неки од тестова не даје очекивани резултат, стручњак за пуштање у рад одмах отклања тај недостатак, а испитивање се наставља или почиње испочетка, по вољи представника наручиоца. Примопредајно испитивање је чин између наручиоца опреме и испоручиоца опреме који има за циљ да потврди да је опрема уведена у експлоатацију у складу са међусобно утврђеним обавезама.

Рад са надлежним комисијама

Рад са надлежним техничким комисијама, уколико се захтева по националним прописима, може да се обави пре или после примопредајног испитивања и начелно је независан од примопредајног испитивања. Наручилац може да тражи да добијање одговарајућих потврда, сертификата или дозвола од надлежних техничких комисија буде обавеза испоручиоца и део радова на пуштању опреме у рад. Такође, може да захтева да се сагласности свих комисија добију пре примопредајног испитивања. Без обзира на то ко ради са техничким комисијама и да ли се тај поступак спроводи пре или после примопредајног испитивања, уколико било која комисија утврди несагласност опреме са одговарајућим прописима, обавеза испоручиоца је да несагласност отклони.

Теренска обука

Као што је речено у делу за обуку \ref{sec:TerenskaObuka}, уколико пуштање система у рад изводе ГВС-ови стручњаци, у цену је укључена једнодневна основна обука послужилаца централе која се изводи на постављеној централи. Том приликом стручњак ГВС-а упознаје послужиоце са основама рада на централи, најчешће коришћеним командама, могућим алармима, распоредом и функцијама опреме и организацијом документације и како се у њој снаћи. Пожељно је и у обостраном интересу да будући послужиоци централе буду присутни док стручњаци ГВС-а обављају монтажу и пуштање у рад јер је то прилика да се на очигледном примеру пуно научи.